Svrha ovog teksta je da pomogne poslodavcu da samostalno u saradnji sa zaposlenima sprovede postupak procene rizika na radnim mestima i donese Akt o proceni rizika.
Zašto procena rizika?
Zato što je procena rizika osnovni alat koji poslodavcu omogućava sveobuhvatan uvid u stanje bezbednosti i zdravlja na radu i jednostavno upravljanje radnim procesima sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu, a što je veoma značajan deo celokupnog poslovanja.
Šta je procena rizika i akt o proceni rizika?
Procena rizika je proces neprekidnog i sistematskog evidentiranja i procenjivanja svih faktora u procesu rada koji mogu dovesti do nastanka povrede na radu ili oštećenja zdravlja zaposlenih. Akt o proceni rizika je dokument koji nastaje kao posledica sprovođenja procene rizika i kao takav ne treba da bude sam sebi svrha. Naime, pažnju treba usmeriti na proces (procenu rizika), a ne na dokument (akt o proceni rizika) koji prati taj proces jer ćemo se u protivnom baviti formom, a ne suštinom.
Postupak procene rizika
Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem pismene Odluke (u prilogu je dat primer odluke) kojom određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka procene rizika-stručno-a lice-a. Stručno lice je lice koje je određeno Odlukom poslodavca i koje ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, a može da bude sam poslodavac (odgovorno lice u pravnom licu-direktor ili preduzetnik) ili neko od zaposlenih kod tog poslodavca. Poslodavac koji u skladu sa Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu može sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu bez položenog odgovarajućeg stručnog ispita (poslodavac koji obavlja neku od sledećih delatnosti: trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, finansijsko-tehničkih i poslovnih usluga, obrazovanja, nauke i informacija, zdravstvene i socijalne zaštite i stambeno[1]komunalnim delatnostima i ima manje od deset zaposlenih) može sam sebe odrediti da bude stručno lice i tada takođe nije dužan da ima položen stručni ispit. Poslodavac može, ali nije dužan da za procenu rizika angažuje pravno lice ili preduzetnika koji ima licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, a ukoliko ih angažuje, stručno lice određuje iz reda zaposlenih kod tog pravnog lica ili preduzetnika. Stručno lice izrađuje, a poslodavac odobrava Plan sprovođenja postupka procene rizika. Ovaj dokumenat je sastavni deo akta o proceni rizika, a primer Plana je dat u prilogu ovih smernica. Plan treba da da odgovore na pitanja ko, šta, kada i kako radi u toku procene rizika. U prilogu ovih smernica dati su modeli Akta o proceni rizika, Odluke o pokretanju postupka procene rizika i Plana sprovođenja postupka procene rizika.
Napomena: Akt o proceni rizika, Odluka o pokretanju postupka procene rizika i Plan sprovođenja postupka procene rizika koji su poslodavci doneli, a koji nisu u skladu sa ovde prikazanim modelima su u potpunosti prihvatljivi, ukoliko su tim dokumentima obuhvaćeni svi elementi na način koji je propisan Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Kako izraditi Akt o proceni rizika?
Za izradu Akta o proceni rizika poslodavac može da koristi model akta dat u prilogu u koji će uneti sledeće podatke:
OPŠTI PODACI O POSLODAVCU
Potrebne podatke o poslovnom imenu / firmi radnje, adresi sedišta, PIB-u i delatnosti ( tačke 1.1, 1.2, 1.3. i 1.4.) uneti iz rešenja APR-a ili Trgovinskog suda. Potrebne podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika ( tačke 1.5) uneti iz Plana sprovođenja postupka procene rizika.
OPIS TEHNOLOŠKOG I RADNOG PROCESA, OPIS SREDSTAVA ZA RAD (I NJIHOVO GRUPISANJE) I SREDSTAVA I OPREME ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU
Prikupljanje potrebnih podataka koji su obuhvaćeni ovim delom i snimanje organizacije rada (tačke 2. i 3.) su od izuzetnog značaja za dalji tok procene rizika zato što se opasnosti i štetnosti prepoznaju i utvrđuju upravo na osnovu ovih podataka. Model Akta o proceni rizika koji je dat u prilogu ovih smernica odnosi se na postupak procene rizika na jednom radnom mestu te je korake za tačke 2, 3, 4, 5, i 6. potrebno ponoviti onoliko puta koliko ima radnih mesta.
2.1.1. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA
Kratko i jasno opisati tehnološki proces, odnosno pojedine tehnološke operacije na radnom mestu.
2.1.2. OPIS RADNOG PROCESA
Opisom radnog procesa treba obuhvatiti poslove koji se obavljaju na radnom mestu, odnosno samo ih navesti – nabrojati. Kako je detaljan opis poslova sadržan u tački 3. u delu koji se odnosi na utvrđivanje faktičkog stanja organizacije rada, ovde ga nije potrebno navoditi.
2.1.3. OPIS SREDSTAVA ZA RAD
2.1.3.1.OBJEKTI
Navesti i opisati objekat ili objekte koji se koriste kao radni prostor, a u kojima se obavljaju poslovi na tom radnom mestu. Opisom treba obuhvatiti sve elemente koji su sadržani u Pravilniku o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu (,,Službeni glasnik RS”, broj 21/09), a koji se pored ostalog odnose na stabilnost i čvrstoću, instalacije (električne, grejanja, fluida…), osvetljenje, dimenzije radnih prostorija i ostalo.
2.1.3.2. OPREMA ZA RAD
Navesti i opisati opremu za rad (mašina, uređaj, postrojenje, instalacija, alat i sl.) koja se koristi na tom radnom mestu.
2.1.3.3. KONSTRUKCIJE I OBJEKTI ZA KOLEKTIVNU BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Navesti i opisati konstrukcije i objekte za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima, prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), koji se koriste na tom radnom mestu.
3 2.1.3.4. POMOĆNE KONSTRUKCIJE I OBJEKTI, KAO I KONSTRUKCIJE I OBJEKTI KOJI SE PRIVREMENO KORISTE ZA RAD I KRETANJE ZAPOSLENIH
Navesti i opisati pomoćne konstrukcije i objekte, kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.), koji se koriste na tom radnom mestu.
2.1.3.5. DRUGA SREDSTVA ZA RAD KOJA SE KORISTE U PROCESU RADA ILI SU NA BILO KOJI NAČIN POVEZANA SA PROCESOM RADA
Navesti i opisati druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa procesom rada, a koja nisu obuhvaćena u prethodnim tačkama.
2.1.4. SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU
Navesti – nabrojati sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu koja se koriste na tom radnom mestu. Kako je detaljan opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu (karakteristike, namena i obim namene) sadržan u tački 4. u delu koji se odnosi na utvrđivanje stanja bezbednosti i zdravlja na radu, ovde ga nije potrebno navoditi. Poslodavac je dužan da odredi sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na osnovu procene rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja zaposlenih, odnosno prepoznatih i utvrđenih opasnosti i štetnosti kojima su zaposleni izloženi na radnom mestu i u radnoj okolini.
2.1.5. SIROVINE I MATERIJALI KOJI SE KORISTE
Navesti i opisati sirovine i materijale koji se koriste na tom radnom mestu.
2.1.6. DRUGI POTREBNI ELEMENTI
Navesti i opisati druge potrebne elemente koji nisu obuhvaćeni u prethodnim tačkama, a koji su značajni da bi se pravilno prepoznale i utvrdile opasnosti i štetnosti na tom radnom mestu. Napomena: Prilikom navođenja i opisa sredstava za rad (2.1.3.) ona se mogu grupisati ukoliko se na jednom radnom mestu koristi više sredstava za rad koja su istovetna. Shodno prethodno navedenom moguće je grupisanje više istovetnih mašina prema proizvođaču, modelu i tipu (npr. koriste se tri ista univerzalna struga), dok grupisanje prema vrsti mašina (npr. alatne mašine) nije dovoljno precizno da bi se pravilno mogle prepoznati i utvrditi sve opasnosti i štetnosti na radnom mestu.
3. SNIMANJE ORGANIZACIJE RADA
Prilikom snimanja organizacije rada na radnom mestu, odnosno prikupljanja potrebnih podataka koji se odnose na lokaciju radnog mesta, organizaciju radnog vremena (smenski rad, skraćeno radno vreme, preraspodela radnog vremena, rad noću…), opis poslova i vreme provedeno na tim poslovima (detaljan opis pojedinih poslova, odnosno radnih aktivnosti koje su obuhvaćane tim poslovima i vreme provedeno na tim poslovima-radnim aktivnostima u okviru radnog vremena), uslovima za zasnivanje radnog odnosa (vrsta i stepen stručne spreme, posebni zdravstveni uslovi…) i broj zaposlenih, poslodavac polazi od akta kojim je uređena organizacija i sistematizacija poslova ili pojedinačnih ugovora o radu ukoliko poslodavac nije bio dužan da donese prethodno navedeni akt (poslodavac koji ima pet i manje zaposlenih). Za pravilno utvrđivanje opasnosti i štetnosti potrebno je prilikom snimanja organizacije rada utvrditi faktičko, odnosno stvarno stanje organizacije rada zato što 4 opasnosti i štetnosti nastaju zbog poslova koji se obavljaju, a ne poslova koji su propisani da se obavljaju. Dakle, potrebno je sagledati sve poslove i radne aktivnosti koje zaposleni obavljaju. Ukoliko prilikom obavljanja poslova postoji odstupanje od propisane organizacije rada poslodavac bi trebalo da akta uskladi sa stvarnim stanjem.
4. PREPOZNAVANJE I UTVRĐIVANJE OPASNOSTI I ŠTETNOSTI NA RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI
Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu vrši se na osnovu analize prikupljenih podataka koji se odnose na: – tehnološki i radni proces, sredstva za rad i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu (tačka 2.), – organizaciju rada (tačka 3.) i – stanje bezbednosti i zdravlja na radu u trenutku kada se vrši procena rizika, a koji obuhvataju preglede i ispitivanja opreme za rad, ispitivanje uslova radne okoline, prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih, povrede na radu i profesionalne bolesti, sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, mere koje se preduzimaju, nalaze iz inspekcijskog nadzora i uputstva za bezbedan rad i propisana dokumentacija za upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje, uništavanje… (tačke 4.1.1.1, 4.1.1.2, 4.1.1.3, 4.1.1.4, 4.1.1.5, 4.1.1.6, 4.1.1.7. i 4.1.1.8). Kao koristan alat za prepoznavanje opasnosti i štetnosti mogu se koristiti kontrolne liste (ček liste) koje su date u Priručniku za procenu rizika Evropske agencije za bezbednosti i zdravlje na radu (koristan link: http://www.minrzs.gov.rs) ili druge kontrolne liste. Opasnosti i štetnosti se utvrđuju u skladu sa čl. 8. i 9. Pravilnika o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini i rezultat ovog koraka je Lista utvrđenih opasnosti i štetnosti za svako radno mesto.
PROCENJIVANJE RIZIKA U ODNOSU NA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI
Procenjivanje rizika u odnosu na sve opasnosti i štetnosti na radnom mestu predstavlja analizu svake od njih pojedinačno i pri tome opasnosti i štetnosti se mogu podeliti u dve grupe i to: 1. opasnosti i štetnosti za koje su propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama propisane dozvoljene vrednosti i 2. opasnosti i štetnosti za koje nisu propisane dozvoljene vrednosti. Način na koji će se analizirati opasnost ili štetnost zavisi od toga u koju od prethodno navedenih grupa je svrstavamo. Uopšteno govoreći, najčešće će dozvoljene vrednosti biti propisane za štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada (fizičke, hemijske, biološke…) dok se opasnosti (mehaničke, usled korišćenja električne energije….) u većini slučajeva mogu svrstati u drugu grupu. Analiza opasnosti i štetnosti za koje su propisane dozvoljene vrednosti vrši se kroz upoređivanje vrednosti koja je izmerena na radnom mestu i dozvoljene vrednosti, što podrazumeva da su prethodno izvršena ispitivanja uslova radne okoline. Analiza opasnosti i štetnosti za koje nisu propisane dozvoljene vrednosti vrši se primenom odgovarajuće metode za procenu rizika. Napomena: analiza opasnosti i štetnosti za koje su propisane dozvoljene vrednosti primenom metoda za procenu rizika (zato što nisu izvršena ispitivanja uslova radne okoline ili iz bilo kog drugog razloga) nije prihvatljiva!
