Uvođenjem imena promenljive koji zamenjuju od jedne do n ćelija tabele Microsoft je omogućio da kod upotrebljavanja formula ne moramo više brinuti o apsolutnim I relativnim adresama kod kopiranja formula.
Koje ime smo upotrebili I koje ćelije tabele ono obuhvata možemo videte na traci sa alatima Formulas u delu Name Manager.
esu. Ta adresa predstavlja kombinaciju broja reda i slova kolona. Na primer, A1 je prva ćelija, zatim sledi B1 itd.
Kombinovanjem više adresa dobijamo jedinstvenu adresu za više ćelija. Na primer, A1:A10 su sve ćelije iz kolone A sa brojevima od 1 do 10.
Adrese su nam potrebne zbog rada sa formulama. Ćelije koje predstavljaju argumente formule moramo da precizno selektujemo. Međutim, umesto apstraktnih adresa koje se teško pamte, možemo da svakoj ćeliji ili grupi ćelija damo ime. Na taj način, kada kasnije pišemo formulu, umesto adrese ćelija koristimo njeno ime. Pokazaćemo vam kako se to radi.
Davanje imena pojedinačnoj ćeliji
Davanje imena pojedinačnoj ćeliji se može uraditi na nekoliko načina. Prvi način predstavlja klik desnim tasterom miša, pa potom odabir opcije Definiši ime. Sada ukucate ime koje želite da koristite.
Drugi direktan način je da selektujete ćelijum pa potom u polju za ime samo prekucate novo ime. To možete uraditi sa bilo kojom ćelijom.
Kasnije kada pravite formule, umesto adrese koja sadrži broj ćelije, možete koristiti njeno ime.
Ime je lako zapamtiti i možete ga koristiti bilo gde u celom dokumentu, nezavisno od lista u kome se nalazite.
Davanje imena grupi ćelija
Ime ne moramo da damo samo pojedinačnoj ćeliji. Ime se može dati i grupi ćelija, koje imaju neku zajedničku osobinu.
Potrebno je samo da selektujemo tu grupu ćelija, pa ukucamo ime kao na prethodni način.
Sada grupu ćelija možemo referencirati u formuli, slično kao u prethodnom primeru.